Опет војвода Ђурица и Дука зулумћар 0001    Опраља се Ђурица војвода, 0002    Опраља се на цареву војску, 0003    Па остаља дворе и градове, 0004    И оставља два нејака сина, 0005    И оставља сестрицу Јелицу, 0006    Па је љуби тијо беседио: 0007    ”Анђелија, моја верна љубо, 0008    Чекај мене за девет година; 0009    Ако с’ Јели добра срећа јави, 0010    Удоми је, не чекај менека, 0011    Децу држи као и са мном, љубо!” 0012    Мало затим време постајало, 0013    Мало време, за недељу дана, 0014    Удаде се љуба Ђуричина 0015    За некога Дуку зулумћара. 0016    Чудан Ђука зулум поставио: 0017    Да с’ не пије у мејани вино, 0018    Да не игра коло прид мејаном, 0019    Да девојке не носе сукања 0020    Ни јунаци зелени долама. 0021    То зло било за девет година, 0022    А кад наста година десета, 0023    Онда дође војвода Ђурица, 0024    Па нашао на води невесту, 0025    Божју јој је помоћ називао: 0026    ”Божја т’ помоћ, млада невестице! 0027    Зашто сте се тако порушили – 0028    Али вас је куга поморила 0029    Или вас је ватра попалила?” 0030    Ал’ беседи млада невестица: 0031    ”Тако т’ Бога, незнана делијо, 0032    Нити нас је куга поморила 0033    Нити нас је ватра попалила, 0034    Већ с’ удаде љуба Ђуричина 0035    За никога Ђуку зулумћара, 0036    Па је голем адет поставио: 0037    Да с’ не пије вино у мејани, 0038    Да с’ не игра коло прид мејаном, 0039    Да девојке не носе сукања 0040    Ни јунаци зелени долама!” 0041    Онда оде Ђурица војвода, 0042    Он отиде белу двору своме, 0043    Па је стао капији за врата. 0044    Умећу се два нејака сина, 0045    Умећу се камена с рамена, 0046    Па млађи је стар’јем беседио: 0047    ”Ао, брате, ала ти сам гладан!” 0048    А онај је њему беседио: 0049    ”Иди тети, нек’ ти лепца даде!” 0050    ”Ао, тето, ала ти сам гладан!” 0051    Одсекла му лепца у ручицу, 0052    Па беседи тетица Јелица: 0053    ”Чувај ми се, моја слатка рано, 0054    Да т’ не види божја отровница, 0055    Тебека ће бојем уморити, 0056    А меника очи извадити!” 0057    Јошт су они у речи били, 0058    Али иде љуба Ђуричина 0059    И са шњоме Дука зулумћару, 0060    Па беседи љуба Ђуричина: 0061    ”Кучко Јело, стара робињице, 0062    Камо фењер, камо сусретање, 0063    Камо свећа, камо упитање?” 0064    Машио се Ђурица војвода, 0065    Машио се лаким буздованом, 0066    Па удара Дуку зулумћара, 0067    Тако га је лако ударио, 0068    С црном га је земљом саставио, 0069    А љуба му у дворе утече. 0070    Ал’ беседи Ђурица војвода: 0071    ”Стани, курво, утећи ми нећеш!” 0072    Саставио праа и сумпора, 0073    Ужеже јој косу на вр главе. 0074    Кад догоре до очију њени, 0075    Ал’ беседи љуба Ђуричина: 0076    ”Загаси ми косу на вр главе!” 0077    А он мучи, ништа не беседи. 0078    Кад догоре до утробе њене, 0079    Ал’ беседи љуба Ђуричина: 0080    ”Тако т’ бога, господару Ђурђу, 0081    Угаси ми косу на вр главе, 0082    Живо ми је под појасом чедо!” 0083    Ал’ беседи војвода Ђурица: 0084    ”Од зле кучке ни штене не ваља, 0085    А камоли од тебека чедо!”